Blog posts of '2021' 'October'

Plastične čestice manje od 5 milimetara nazivaju se mikroplastika.

Mikroplastika je toliko sitna da je gotovo nemoguće videti je golim okom. Ipak, njen uticaj može biti ogroman. Ove čestice plastike su, na neki način, nevidljivi, ali svuda prisutni ostaci savremenog života.

Kako mikroplastika nastaje? Postoje dva glavna načina:
Primarna mikroplastika proizvodi se direktno – kao što su vlakna iz sintetičke odeće, sitne plastične kuglice u kozmetičkim proizvodima i industrijske sirovine.
Sekundarna mikroplastika nastaje raspadanjem većih plastičnih predmeta, poput plastičnih flaša, kesa ili automobilskih guma. Kiša, vetar i reke raznose ove čestice širom sveta.

Rezultat? Mikroplastika se širi svuda – od dubokih okeana do glečera na polovima, od zemljišta do vazduha. Može se naći u želucima riba, zrncima soli, vazduhu koji udišemo, pa čak i u majčinom mleku.

Mikroplastika ugrožava ekosistem: smanjuje plodnost zemljišta, ugrožava život morskih organizama i utiče na ceo lanac ishrane.

To je jedan začarani krug u kome je čovečanstvo i stvaralac i žrtva – zar ne?

Da bismo se borili protiv zagađenja mikroplastikom, potrebno je da smanjimo upotrebu plastike, biramo proizvode koji se mogu reciklirati i okrenemo se ekološki prihvatljivim alternativama. Korišćenje prirodnih materijala umesto sintetičkih tkanina, izbegavanje plastike za jednokratnu upotrebu i izbor ekoloških sredstava za čišćenje – to su ključni koraci u toj borbi.

Kupujemo hranu, gledamo etikete, proveravamo rok trajanja, proučavamo da li sadrži aditive. Ali većini nas ne pada na pamet jedna stvar: sama ambalaža. One lepo dizajnirane kutije, plastične posude, papirne čaše, metalne konzerve…

Nedavna studija koju je objavio Food Packaging Forum (FPF), nezavisna istraživačka organizacija, prikazala je zabrinjavajuću sliku koja se tiče svih nas. Naučnici su otkrili da je 3.601 hemikalija korišćena u materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom (tzv. “food contact materials” – FCM) pronađena u ljudskom telu.

Nevidljiva mreža hemikalija

Istraživanje je bilo obimno. Naučnici su analizirali oko 14.000 hemikalija koje se koriste u ambalaži za hranu – u plastici, staklu, metalu, papiru, premazima i lepku.
Zatim su tu listu uporedili sa stotinama studija koje su analizirale ljudsku krv, urin i majčino mleko. Rezultat je bio šokantan: 3.601 hemikalija zaista je pronađena u ljudskom organizmu.
To znači da sa hranom unosimo i nevidljivu mrežu hemikalija.

Koje su to hemikalije?

Neke su nam već poznate:

• PFAS, tzv. “večite hemikalije” (per- i polifluoroalkilne supstance)

• Bisfenol A (BPA) i njegovi derivati

• Ftalati (koji plastiku čine elastičnom)

• Formaldehid

• Stiren

• Benzen

• Teški metali, antioksidansi i premazi

One se dodaju kako bi plastika bila fleksibilna, sjajna, izdržljiva ili otporna na vodu. Ali s vremenom prelaze iz ambalaže u hranu, a zatim u naše telo.
Toplota, masna ili kisela hrana, pa čak i vreme – sve to ubrzava ovaj proces.
Na primer, ako stavite toplu supu u plastičnu posudu, para oslobađa deo tih hemikalija. Isto važi i za plastiku koja se zagreva u mikrotalasnoj.

“Večite hemikalije”

Jedna od najopasnijih grupa su PFAS. One se u prirodi skoro nikada ne razgrađuju i otporne su na toplotu i vodu – zato se zovu “večite hemikalije”.

PFAS se ne nalaze samo u ambalaži, već i u vodootpornoj odeći, tavama sa nelepljivim slojem, pa čak i u zubnim koncima.
Međutim, PFAS koji dolazi iz ambalaže za hranu ulazi u krvotok i može uzrokovati slabljenje imunog sistema, oštećenje jetre, hormonske poremećaje i povećan rizik od određenih vrsta raka.

“Samo malo hemikalija”?

Neko može pomisliti: “Pa to je samo malo, šta može da škodi?”
Ali problem je što se te materije nakupljaju u organizmu tokom godina.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je 2023. godine objavila izveštaj u kojem navodi da je izloženost PFAS-ima kod mnogih ljudi iznad bezbednog nivoa.
Takođe je upozorila da hemikalije poput BPA narušavaju hormonsku ravnotežu i mogu negativno uticati na plodnost i razvoj mozga.

Nedovoljna regulacija

Hiljade hemikalija koje se koriste u ambalaži hrane nisu dovoljno testirane pre nego što dospeju na tržište.
EU i SAD su neke supstance (poput BPA) zabranile ili ograničile, ali su ih proizvođači zamenili sličnim varijantama (BPS, BPF) koje imaju isti efekat.
Dakle, oznaka “BPA-free” ne znači uvek i “bezbedno”.

Naučnici ovaj fenomen nazivaju “regrettable substitution” – “žaljiva zamena”, jer se jedna štetna supstanca menja drugom sličnom.

FPF istraživanje upravo ukazuje na tu prazninu: mnoge hemikalije se ne prate, a o nekima čak ni nema dovoljno naučnih podataka.

Cirkularno zagađenje

Autori istraživanja naglašavaju da ovo više nije samo “problem ambalaže”, već pokazatelj kako se granica između zdravlja ljudi i životne sredine briše.

Hemikalije iz ambalaže dospevaju u vazduh, vodu i zemlju tokom proizvodnje, zatim u hranu i telo – a nakon upotrebe vraćaju se u prirodu kao otpad.
To stvara cirkularno zagađenje, gde sledeće generacije nasleđuju našu hemijsku zaostavštinu.

Šta možemo da uradimo?

Potpuno izbeći je nemoguće, ali male promene mogu pomoći:

• Ne zagrevajte hranu u plastičnim posudama, naročito u mikrotalasnoj.

• Ne držite topla jela u plastici ili obloženoj ambalaži.

• Koristite staklene, emajlirane ili metalne posude.

• Obratite pažnju na oznaku “napravljeno od reciklirane plastike” – može sadržati mešavine hemikalija.

• Birajte svežu, neupakovanu hranu kad god je moguće.

• Znajte da i unutrašnji sloj papirnih čaša može oslobađati hemikalije pri visokoj temperaturi.

Ove male navike dugoročno smanjuju hemijsko opterećenje organizma.

Bezbednija budućnost?

Da, moguća je.
U Evropi i drugim zemljama razvijaju se tzv. “inertni materijali” – površine koje ne oslobađaju nikakve supstance u hranu.
Takođe, bioplastika na biljnoj bazi i višekratne staklene ambalaže postaju sve popularnije.

Dakle, cilj nije samo upozoriti na problem, već i stvarati rešenja.

Videti nevidljivo

Ovo istraživanje nas podseća da više nije dovoljno paziti samo šta jedemo, već i u čemu dolazi.
Zdrava ishrana znači i prepoznavanje skrivenog uticaja ambalaže.
Videti ono što je nevidljivo – to je prvi korak ka zaštiti zdravlja i svesnijem životu.